У присуству председника Републике Србије Александра Вучића, првог потпредседника Владе и министра финансија Синише Малог, министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александре Софронијевић, вд директора Kоридора Србије и Путева Србије Александра Антића и Зорана Дробњака, представника извођача и локалне самоуправе, 30.8.2026.г. свечано је пуштено у саобраћај нових 28 километара Дунавског коридора.
Дунавски коридор почиње од петље Пожаревац на ауто-путу Београд - Ниш и иде преко Пожаревца (обилазница) и Великог Градишта до Голупца.
Укупна дужина коридора износи 68 километара.
Обраћајући се окупљенима, председник Вучић je истакао да је Дунавски коридор пројекат од кључног значаја и остварење сна за исток Србије.
„Овај пројекат је од круцијалног значаја за реализацију наших националних интереса, за снажан подстицај домаћем туризму и подизање економског стандарда читаве источне Србије“, рекао је председник Вучић.
Председник Вучић нагласио је да је Србија данас прва у Европи по расту мреже аутопутева по броју становника и истакао да је поносан на Србију и све што је урађено у претходним годинама.
Додао је да се одмах припрема наставак изградње брзе саобраћајнице Голубац – Доњи Милановац – Брза Паланка.
Након пуштања у саобраћај нових 28 километара, под саобраћајем ће бити 62 километра Дунавског коридора, a остаће у изградњи још 6 km.
На брзој саобраћајници гради се 62 објекта (55 завршених), 6 петљи (5 завршених, 1 постојећа у реконструкцији ), и 16 кружних раскрсница (14 завршених ). Брза саобраћајница је пројектована за рачунску брзину од 100 km/h.
На свим деоницама, које су предмет пуштања у саобраћај, у насип је укупно уграђено 4.970.000 m3 материјала, 430.000 t асфалта, 2.170.000 m3 камена, 9.680 t челика, 62.200 m3 бетона, 209 km еласто-одбојне ограде, 124 km жичане ограде.
Изградњом Дунавског коридора, повезују се Пожаревац, Велико Градиште и Голубац са Београдом, чиме ће се скратити време путовања од Београда до Голупца на 1 сат и 20 минута. Ово је пројекат од велике важности за реализацију националних интереса у области саобраћајне инфраструктуре и од битног је утицаја на развој и унапређење економских и привредних области, како Републике Србије као целине, тако и развоја локалних средина и унапређења потенцијала целе Источне Србије.