Европски транспортни коридори
Tранспортни коридори: Западни Балкан – Источни Медитеран и Рајна-Дунав
Сектор за стратегију, пројектовање и развој, у складу са дефинисаним садржајем послова Сектора у оквиру "Путева Србије" д.о.о. , обавља послове: техничке припреме, стратешког планирања, студија, истраживања, развоја, пројектовања, планске документације, безбедности саобраћаја, заштите животне средине, припреме и евиденције, као и административно техничке послове у вези са делатношћу Сектора; такође, учествује и даје подршку реализацији пројеката који се финансирају од стране Међународних финансијских институција , Европских фондова као и међудржавних споразума.
У оквиру Сектора за стратегију, пројектовање и развој налазе се следећа одељења:
- Одељење за техничку припрему
- Одељење за стратешко планирање, студије и развој
- Одељење за пројектну документацију
- Одељење за безбедност саобраћаја
- Одељење за заштиту животне средине
- Одељење за енергетски менаџмент
- Одељење за планску документацију
Сектор за стратегију, пројектовање и развој се бави реализацијом процеса пројектовања, узимајући у обзир аспект безбедности саобраћаја и заштите животне средине, енергетски менаџмент и представља кључне кораке оптимизације изградње, експлоатације и одржавања ван градских путева, као основе целокупног друштвено економског развоја. Правовремена израда планске и техничке документације са пратећим студијама је основни услов за доношење најважније одлуке: где и када градити.
Успешно су реализовани: генерални и идејни пројекти, пројекти за грађевинску дозволу за изградњу, реконструкцију, санацију и рехабилитацију државних путева I и II реда и објеката, потребне претходне студије оправданости и студије оправданости, пројекти унапређења и управљања путевима, саобраћајне студије, пројекти регулисања саобраћаја, потребна планска документација, студије процене утицаја на животну средину, истраживачко-развојни пројекти, као и пројекти прекограничне сарадње IPA Interreg – IPA CBC Hungary–Serbia и IPA Interreg – IPA CBC Romania–Serbia. Посебно издвајамо и недавно завршени пројекат DANUBRIDGE CONNECT – Имплементација нове и напредне технологије прегледа инфраструктуре за бољу прекограничну сарадњу и повезаност у дунавској регији, као и друге пројекте финансиране средствима Европске уније, који се реализују преко МГСИ, у којима „Путеви Србије“ д.о.о. дају свој допринос у пуном капацитету.
Сектор учествује активно у реализацији међудржавних споразума са Кином, Азербејџаном и Турском у делу координације и припреме планско техничке документације за изградњу аутопутева и брзих саобраћајница.
Сектор за стратегију, пројектовање и развој тренутно пружа подршку у реализацији Пројекта развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа, који спроводи Влада Републике Србије уз подршку Светске банке и Француске агенције за развој. Планирана средства, у укупном износу од 265,2 милиона евра, биће усмерена ка локалним самоуправама у Републици Србији за спровођење инвестиционих пројеката у областима путне инфраструктуре, немоторизованог транспорта, опште мобилности, смањења негативних утицаја климатских промена на инфраструктуру и подизања отпорности инфраструктуре, озелењавање јавних површина и јавне расвете у служби повећања безбедности учесника у саобраћају, али и за подизање стручних капацитета јединица локалних самоуправа кроз континуирану техничку подршку у релевантним областима.
Сектор је укључен и у реализацију новог пројекта Одрживо унапређење путне мреже који се финансира уз учешће Европске инвестиционе банке, Француске развојне агенције и других извора финансирања. Пројекат представља инвестициони програм у форми оквирног зајма до 300 милиона евра Републици Србији. Пројекат је осмишљен да подржава инвестициони програм „Путевa Србије“ д.о.о. Програм ће се реализовати у периоду од пет година. Пројекат обухвата локалне и државне путеве укупне процењене дужине од 540 км. Инвестиције ће бити усмерене на унапређење постојеће путне мреже (државне и локалне) кроз рехабилитацију, реконструкцију и модернизацију инфраструктуре. Посебан акценат пројекта је дат процени отпорности пројектних путних деоница на климатске промене и аспекту безбедности саобраћаја.
У фокусу нашег рада је припрема планско техничке документације за завршетак будуће ТЕН –T мреже, која укључује завршетак комплетне обилазнице око Београда до Панчева/ укључујући нови железничко друмски мост код Виче преко реке Дунав/ чинећи истовремено јединствен саобраћајни систем са Унутрашњим и Спољашњим магистралним прстеном, који су део путног саобраћајног система Града Београда.
Завршава се документација за рушење и изградњу прилазних конструкција на десној обали железничко друмског моста преко реке Дунав „Панчевачког моста“ на државном путу IБ-47, деоница Богословија –петља Крњача( ове активности се координирају са активностима на изградњи прве метро линије у непосредној близини ). По завршетку изградње железничко друмског моста код Виче преко реке Дунав у оквиру новог дела Обилазнице Београда ( деонице: Бубањ Поток – Панчево) и преусмеравања саобраћаја на ту нову деоницу, стећи ће се услови и за веома комплексне радове на Панчевачком мосту преко реке Дунав у целости.
Поред горе наведених деоница, ту су и деонице које нису део ТЕН-Т мреже, а веома су важне за добро функционисање саобраћаја у Београду: новоизграђена деоница Сурчин–Нови Београд и нова деоница брзе саобраћајнице Београд–Обреновац, која се тренутно пројектује. Такође, планира се пројектовање реконструкције деонице државног пута IБ-22 Чукарица–Барајево–Обреновац–Лазаревац, заједно са мостом и приступним саобраћајницама у Обреновцу.
Реализација ових пројеката заокружиће пројекте путне инфраструктуре који ће омогућити значајно квалитетније одвијање саобраћаја у Београду, уз смањење гужви и застоја у саобраћају, а истовремено и трајно решавање проблема највећег уског грла на будућој ТЕН-Т путној мрежи кроз Србију.
У процесу европских интеграција Србије и њеног пута ка пуноправном чланству у ЕУ, Србија кроз сарадњу са Транспортном заједницом усаглашава своје приоритете и техничке стандарде са приоритетима и стандардима ЕУ.
Република Србија тренутно има статус земље кандидата за пуноправно чланство у ЕУ, који је добила 2012. године, а транспортна политика Републике Србије усмерена је ка остваривању циљева економског и друштвеног развоја и усклађивању са транспортном политиком ЕУ. Пратећи пут европских интеграција, претходних година уложен је значајан напор у усаглашавање националног законодавства у области транспорта са законодавством Европске уније.
Индикативно проширење TEN-T основне мреже, проширене основне мреже и свеобухватне мреже на Западном Балкану предвиђено је Уредбом ЕУ 2024/1679 и укључено у Анекс I.1 Уговора о оснивању Транспортне заједнице.
Европска унија континуирано прати реализацију пројектних активности преко Транспортне заједнице, као и тела која прате реализацију појединих трансевропских транспортних коридора, од којих два пролазе кроз Србију: коридор Западни Балкан–Источни Медитеран и коридор Рајна–Дунав.
Пети годишњи извештај о трансевропским транспортним мрежама (TEN-T) ослањао се на TODIS логистику, при чему су подаци прикупљани и потврђивани путем мреже именованих регионалних корисника и уз допринос техничких комитета.
Основна и свеобухватна мрежа путева ТЕН-Т мреже
https://webgate.ec.europa.eu/tentec-maps/web/public/screen/home
Основну мрежу путева на индикативној ТЕН-Т мрежи чине следећи путни правци:
- Коридор X, са крацима ХБ и ХЦ
Изграђен је аутопут Коридора X на правцу Батровци–Београд–Ниш–Прешево, у пуном аутопутном профилу, а тренутно се ради на изради планске и пројектне документације за нову петљу Врањска Бања.
На краку ХБ, на правцу Хоргош–Београд, аутопут је изграђен у пуном аутопутном профилу, а тренутно се ради на изради планске и пројектне документације за нову петљу Марадик и повећање капацитета ове деонице.
На краку ХЦ, на правцу Ниш–Димитровград, аутопут је завршен у пуном аутопутном профилу.
- Рута 4 – Београд–Панчево–Вршац и Београд–Бољаре
Рута 4 обухвата путне правце Београд–Панчево–Вршац, до границе са Румунијом и Београд–Бољаре, до границе са Црном Гором.
На правцу Београд–Панчево–Вршац планирана је изградња аутопута. Тренутно је у току израда планске и пројектне документације за прву деоницу – сектор Ц Обилазнице Београда, од Бубањ Потока до Панчева, а у наставку, на деоници Панчево–Вршац–граница са Румунијом, такође је у току израда планске и пројектне документације.
На правцу Београд–Пожега аутопут је завршен, а у наставку је у току израда планске и пројектне документације за деоницу Пожега–Бољаре, до границе са Црном Гором.
- Рута 7 – Ниш–Приштина
На правцу Ниш–Приштина, прва деоница Ниш–Плочник је у фази изградње у полу-аутопутном профилу, док је деоница Плочник–Мердаре у фази израде планске и пројектне документације.
Свеобухватну мрежу путева на индикативној ТЕН-Т мрежи чине следећи путни правци:
- Рута 3 – Пожега–Котроман (граница са Босном и Херцеговином)
Планирана је изградња овог путног правца, а тренутно је у току израда планске и пројектне документације.
- Рута 5 – Појате–Прељина–Пожега и Параћин–Зајечар
Аутопут Појате–Прељина је скоро у целости завршен, док је деоница Прељина–Пожега пуштена у саобраћај.
За део Руте 5, на правцу Параћин–Зајечар, у току је израда планске документације.
- Рута 6 – граница са Црном Гором–IБ-32–Рибарићи–Зубин Поток–Приштина
- Рута 9 – Нови Сад–Рума–Шабац–Лозница
а) деоница Нови Сад–Рума је у фази изградње у профилу брзе саобраћајнице;
б) деоница Рума–Шабац је изграђена у профилу аутопута;
в) деоница Шабац–Лозница је изграђена у профилу брзе саобраћајнице.
Сектор посебну пажњу поклања равномерном регионалном развоју, што потврђују избор и реализација пројеката који нису на будућој ТЕН-Т мрежи, али су препознати од стране Владе Републике Србије као изузетно значајни за равномеран регионални развој Србије. Посебан значај има и унапређење путних веза са граничним прелазима који нису на ТЕН-Т мрежи, а од изузетног су значаја за живот у пограничним областима Републике Србије. На овај начин ствара се добро интегрисана путна мрежа свих нивоа на целој територији Републике Србије.
Издвајамо неке од њих:
АП Војводина добија нову мрежу савремених путева. Аутопут Кузмин–Сремска Рача, са граничним прелазом и новим мостом преко реке Саве, представља важан путни правац који се даље наставља у Републици Српској, док деоница Рача–Бијељина представља прву деоницу аутопута на правцу ка Бањалуци. Ту је и брза саобраћајница која повезује гранични прелаз са Мађарском Бачки Брег, преко Сомбора, Куле и Кикинде, са граничним прелазом са Румунијом Наково, а даље се наставља ка Српској Црњи.
Планира се и завршетак пројектне документације за деоницу државног пута IБ реда Нештин–Визић–Ердевик. Такође, ради се на пројекту реконструкције и изградње деонице државног пута IIA-102 Нови Сад–Темерин, са обилазницама Бачког Јарка и Темерина.
Завршава се техничка документација за државни пут IIA-100 Петроварадин–Сремски Карловци, као и за обилазнице око насеља Башаид и Меленци.
Западна Србија унапређује своју путну мрежу изградњом брзе саобраћајнице Иверак–Лајковац, која се надовезује на деоницу Јужне обилазнице Ваљева. За Јужну обилазницу Ваљева тренутно је у току израда пројектне документације, док је у наредној фази планирана израда пројектне документације за Северну обилазницу Ваљева.
У Рашкој области додатно унапређујемо путну инфраструктуру кроз пројектовање брзе саобраћајнице Краљево–Ушће–Рашка–Нови Пазар. Паралелно се израђује и пројектна документација за Северозападну обилазницу Новог Пазара. Такође, у току је пројектовање државног пута IБ реда Нови Пазар–Сјеница, као и деонице Беле воде–Голијски пут.
Шумадија и централни део Србије биће додатно повезани савременом путном мрежом, комплетирањем правца Баточина–Крагујевац–Мрчајевци и изградњом Северне обилазнице Крагујевца, која је тренутно у фази пројектовања. На овај начин биће повезани аутопутеви Коридор X (Е-75) и Моравски коридор (Е-761).
Подунавље се интензивно развија. Завршена је брза саобраћајница Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, са обилазницом Пожаревца, а у наставку ће се припремати пројектна документација за наставак изградње деонице Голубац – Доњи Милановац – Брза Паланка – Кладово – Неготин. У координацији са ресорним министарством, уз активно подржавање мултимодалног повезивања, завршава се техничка документација за реконструкцију и изградњу постојеће путне мреже (IIА-168 и IIБ-400) у државни пут IБ реда од Душановца до Прахова .Лука Прахово, као један од капиталних пројеката на којима се ради, биће модерна лука на Дунаву и први зелени терминал у Србији за прикупљање опасних материја са бродова, што до сада није постојало у Србији. Изградња новог путног правца, државног пута IБ реда, допринеће развоју целе зоне, чиме ће она постати једна од кључних тачака за развој мултимодалног транспорта у Србији. Истовремено, овај пројекат допринеће привредном развоју не само општине Неготин већ и целе источне Србије.
На југу Србије ради се техничка документација за изградњу и реконструкцију државног пута IIA-223, од манастира Поганово до Звонца. Такође, у току је пројектовање изградње Обилазнице Власотинца, као и израда техничке документације за рушење и изградњу моста преко реке Јужне Мораве на државном путу IБ-39, на правцу Власотинце–Лесковац.
Мостови, као веома значајни путни објекти, интензивно се пројектују и припремају за изградњу. Посебно издвајамо мост преко реке Дунав код Винче, који се планира у оквиру сектора Ц Обилазнице Београда; мост преко реке Дунав код Бачке Паланке, који ће унапредити путну везу између Бачке и Срема, уз који се пројектује државни пут IБ реда Бачка Паланка–Бегеч–Нови Сад; мост преко реке Велике Мораве код Ћуприје; као и изградњу обилазнице државног пута IIA реда број 130 око Орловата, са друмским мостом преко реке Тамиш.
Изградња обилазница око градова и општина допринеће уклањању уских грла на државној путној мрежи, смањењу времена путовања и нивоа буке, смањењу загађења ваздуха и повећању безбедности свих учесника у саобраћају,а посебно рањивих категорија учесника. Изградња обилазница омогућиће измештање тешког теретног саобраћаја из градских подручја, а посебно ће бити значајно преусмеравање теретних возила која превозе опасне материје ван градских зона.
Посебан акценат у нашем раду стављен је на пројекте у области безбедности саобраћаја, у складу са активностима предвиђеним Стратегијом безбедности саобраћаја Републике Србије за период 2023–2030. године, студијским истраживањима из области безбедности саобраћаја, као и свим врстама пројеката безбедности саобраћаја, у складу са одредбама Закона о путевима. О резултатима нашег рада најбоље говоре егзактни подаци о броју погинулих у саобраћајним незгодама на државним путевима. Док је 2015. године у саобраћајним незгодама на државним путевима погинуло 394 лица, тај број је у 2025. години смањен на 325.
Тренутно се интензивно ради на Студији обнављања, доградње и унапређења базне електроенергетске инфраструктуре, изради методологије одржавања, иновирања и унапређења концепта мониторинга, дијагностике и управљања електроенергетском инфраструктуром, уз мрежу државних путева .
Израда стратешких карата буке на државним путевима са акционим плановима за заштиту од буке се ради у континуитету , а на конкретним деоницама државних путева се припрема техничка документација за мере ублажавања саобраћајне буке са државних путева. Ова документације је предуслов за даљу изградњу одговарајућих конструкција , којих је из године у годину све више.
Да смо на добром путу у дефинисању приоритета показују и подаци о порасту укупног саобраћаја на аутопутевима. Док је 2016. године кроз систем наплате путарине прошло 43.007.812 возила, тај број је 2025. године достигао 86.709.070 возила.
Сектор је активно укључен у израду Националне стратегије саобраћаја и транспорта Републике Србије за период 2027–2034. године, која се финансира средствима Светске банке, кроз инструмент за олакшавање трговине и саобраћаја на Западном Балкану.
Стратегија обухвата све видове транспорта и три хоризонталне теме: декарбонизацију транспорта, са фокусом на е-мобилност; увођење нових технологија и дигитализацију; као и отпорност на климатске промене.Транспортни систем Србије налази се у прелазној фази – од претежно инфраструктурно и секторски организованог система ка постепеном развоју интегрисаног, интероперабилног и мултимодално организованог система, усклађеног са европским транспортним политикама и ТЕН-Т оквиром
Европски оквир развоја транспорта не делује само кроз прописе, стандарде и усклађивање са ТЕН-Т мрежом, већ и кроз финансијске инструменте који усмеравају избор, припрему и реализацију приоритетних инвестиција.У претприступном периоду, у којем се Република Србија тренутно налази, доступни су инструменти као што су IPA III и Економски и инвестициони план за Западни Балкан. Инвестициони оквир за Западни Балкан повезује реформе, инвестициону зрелост, климатске и еколошке услове, као и регионалну повезаност са доступношћу грантова, зајмова и техничке помоћи.
Контакт телефон: 011/3040 742
Факс: 011/3040 692
E mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
*Материјале за Сектор за стратегију, пројектовање и развој обрадила:
Главни инжењер за стратешко планирање
Ивана М. Костић дипл.инж.грађ.
