Evropski transportni koridori
Transportni koridori: Zapadni Balkan – Istočni Mediteran i Rajna-Dunav
Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj, u skladu sa definisanim sadržajem poslova Sektora u okviru "Puteva Srbije" d.o.o. , obavlja poslove: tehničke pripreme, strateškog planiranja, studija, istraživanja, razvoja, projektovanja, planske dokumentacije, bezbednosti saobraćaja, zaštite životne sredine, pripreme i evidencije, kao i administrativno tehničke poslove u vezi sa delatnošću Sektora; takođe, učestvuje i daje podršku realizaciji projekata koji se finansiraju od strane Međunarodnih finansijskih institucija , Evropskih fondova kao i međudržavnih sporazuma.
U okviru Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj nalaze se sledeća odeljenja:
- Odeljenje za tehničku pripremu
- Odeljenje za strateško planiranje, studije i razvoj
- Odeljenje za projektnu dokumentaciju
- Odeljenje za bezbednost saobraćaja
- Odeljenje za zaštitu životne sredine
- Odeljenje za energetski menadžment
- Odeljenje za plansku dokumentaciju
Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj se bavi realizacijom procesa projektovanja, uzimajući u obzir aspekt bezbednosti saobraćaja i zaštite životne sredine, energetski menadžment i predstavlja ključne korake optimizacije izgradnje, eksploatacije i održavanja van gradskih puteva, kao osnove celokupnog društveno ekonomskog razvoja. Pravovremena izrada planske i tehničke dokumentacije sa pratećim studijama je osnovni uslov za donošenje najvažnije odluke: gde i kada graditi.
Uspešno su realizovani: generalni i idejni projekti, projekti za građevinsku dozvolu za izgradnju, rekonstrukciju, sanaciju i rehabilitaciju državnih puteva I i II reda i objekata, potrebne prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, projekti unapređenja i upravljanja putevima, saobraćajne studije, projekti regulisanja saobraćaja, potrebna planska dokumentacija, studije procene uticaja na životnu sredinu, istraživačko-razvojni projekti, kao i projekti prekogranične saradnje IPA Interreg – IPA CBC Hungary–Serbia i IPA Interreg – IPA CBC Romania–Serbia. Posebno izdvajamo i nedavno završeni projekat DANUBRIDGE CONNECT – Implementacija nove i napredne tehnologije pregleda infrastrukture za bolju prekograničnu saradnju i povezanost u dunavskoj regiji, kao i druge projekte finansirane sredstvima Evropske unije, koji se realizuju preko MGSI, u kojima „Putevi Srbije“ d.o.o. daju svoj doprinos u punom kapacitetu.
Sektor učestvuje aktivno u realizaciji međudržavnih sporazuma sa Kinom, Azerbejdžanom i Turskom u delu koordinacije i pripreme plansko tehničke dokumentacije za izgradnju autoputeva i brzih saobraćajnica.
Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj trenutno pruža podršku u realizaciji Projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, koji sprovodi Vlada Republike Srbije uz podršku Svetske banke i Francuske agencije za razvoj. Planirana sredstva, u ukupnom iznosu od 265,2 miliona evra, biće usmerena ka lokalnim samoupravama u Republici Srbiji za sprovođenje investicionih projekata u oblastima putne infrastrukture, nemotorizovanog transporta, opšte mobilnosti, smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena na infrastrukturu i podizanja otpornosti infrastrukture, ozelenjavanje javnih površina i javne rasvete u službi povećanja bezbednosti učesnika u saobraćaju, ali i za podizanje stručnih kapaciteta jedinica lokalnih samouprava kroz kontinuiranu tehničku podršku u relevantnim oblastima.
Sektor je uključen i u realizaciju novog projekta Održivo unapređenje putne mreže koji se finansira uz učešće Evropske investicione banke, Francuske razvojne agencije i drugih izvora finansiranja. Projekat predstavlja investicioni program u formi okvirnog zajma do 300 miliona evra Republici Srbiji. Projekat je osmišljen da podržava investicioni program „Puteva Srbije“ d.o.o. Program će se realizovati u periodu od pet godina. Projekat obuhvata lokalne i državne puteve ukupne procenjene dužine od 540 km. Investicije će biti usmerene na unapređenje postojeće putne mreže (državne i lokalne) kroz rehabilitaciju, rekonstrukciju i modernizaciju infrastrukture. Poseban akcenat projekta je dat proceni otpornosti projektnih putnih deonica na klimatske promene i aspektu bezbednosti saobraćaja.
U fokusu našeg rada je priprema plansko tehničke dokumentacije za završetak buduće TEN –T mreže, koja uključuje završetak kompletne obilaznice oko Beograda do Pančeva/ uključujući novi železničko drumski most kod Viče preko reke Dunav/ čineći istovremeno jedinstven saobraćajni sistem sa Unutrašnjim i Spoljašnjim magistralnim prstenom, koji su deo putnog saobraćajnog sistema Grada Beograda.
Završava se dokumentacija za rušenje i izgradnju prilaznih konstrukcija na desnoj obali železničko drumskog mosta preko reke Dunav „Pančevačkog mosta“ na državnom putu IB-47, deonica Bogoslovija –petlja Krnjača( ove aktivnosti se koordiniraju sa aktivnostima na izgradnji prve metro linije u neposrednoj blizini ). Po završetku izgradnje železničko drumskog mosta kod Viče preko reke Dunav u okviru novog dela Obilaznice Beograda ( deonice: Bubanj Potok – Pančevo) i preusmeravanja saobraćaja na tu novu deonicu, steći će se uslovi i za veoma kompleksne radove na Pančevačkom mostu preko reke Dunav u celosti.
Pored gore navedenih deonica, tu su i deonice koje nisu deo TEN-T mreže, a veoma su važne za dobro funkcionisanje saobraćaja u Beogradu: novoizgrađena deonica Surčin–Novi Beograd i nova deonica brze saobraćajnice Beograd–Obrenovac, koja se trenutno projektuje. Takođe, planira se projektovanje rekonstrukcije deonice državnog puta IB-22 Čukarica–Barajevo–Obrenovac–Lazarevac, zajedno sa mostom i pristupnim saobraćajnicama u Obrenovcu.
Realizacija ovih projekata zaokružiće projekte putne infrastrukture koji će omogućiti značajno kvalitetnije odvijanje saobraćaja u Beogradu, uz smanjenje gužvi i zastoja u saobraćaju, a istovremeno i trajno rešavanje problema najvećeg uskog grla na budućoj TEN-T putnoj mreži kroz Srbiju.
U procesu evropskih integracija Srbije i njenog puta ka punopravnom članstvu u EU, Srbija kroz saradnju sa Transportnom zajednicom usaglašava svoje prioritete i tehničke standarde sa prioritetima i standardima EU.
Republika Srbija trenutno ima status zemlje kandidata za punopravno članstvo u EU, koji je dobila 2012. godine, a transportna politika Republike Srbije usmerena je ka ostvarivanju ciljeva ekonomskog i društvenog razvoja i usklađivanju sa transportnom politikom EU. Prateći put evropskih integracija, prethodnih godina uložen je značajan napor u usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti transporta sa zakonodavstvom Evropske unije.
Indikativno proširenje TEN-T osnovne mreže, proširene osnovne mreže i sveobuhvatne mreže na Zapadnom Balkanu predviđeno je Uredbom EU 2024/1679 i uključeno u Aneks I.1 Ugovora o osnivanju Transportne zajednice.
Evropska unija kontinuirano prati realizaciju projektnih aktivnosti preko Transportne zajednice, kao i tela koja prate realizaciju pojedinih transevropskih transportnih koridora, od kojih dva prolaze kroz Srbiju: koridor Zapadni Balkan–Istočni Mediteran i koridor Rajna–Dunav.
Peti godišnji izveštaj o transevropskim transportnim mrežama (TEN-T) oslanjao se na TODIS logistiku, pri čemu su podaci prikupljani i potvrđivani putem mreže imenovanih regionalnih korisnika i uz doprinos tehničkih komiteta.
Osnovna i sveobuhvatna mreža puteva TEN-T mreže
https://webgate.ec.europa.eu/tentec-maps/web/public/screen/home
Osnovnu mrežu puteva na indikativnoj TEN-T mreži čine sledeći putni pravci:
- Koridor X, sa kracima HB i HC
Izgrađen je autoput Koridora X na pravcu Batrovci–Beograd–Niš–Preševo, u punom autoputnom profilu, a trenutno se radi na izradi planske i projektne dokumentacije za novu petlju Vranjska Banja.
Na kraku HB, na pravcu Horgoš–Beograd, autoput je izgrađen u punom autoputnom profilu, a trenutno se radi na izradi planske i projektne dokumentacije za novu petlju Maradik i povećanje kapaciteta ove deonice.
Na kraku HC, na pravcu Niš–Dimitrovgrad, autoput je završen u punom autoputnom profilu.
- Ruta 4 – Beograd–Pančevo–Vršac i Beograd–Boljare
Ruta 4 obuhvata putne pravce Beograd–Pančevo–Vršac, do granice sa Rumunijom i Beograd–Boljare, do granice sa Crnom Gorom.
Na pravcu Beograd–Pančevo–Vršac planirana je izgradnja autoputa. Trenutno je u toku izrada planske i projektne dokumentacije za prvu deonicu – sektor C Obilaznice Beograda, od Bubanj Potoka do Pančeva, a u nastavku, na deonici Pančevo–Vršac–granica sa Rumunijom, takođe je u toku izrada planske i projektne dokumentacije.
Na pravcu Beograd–Požega autoput je završen, a u nastavku je u toku izrada planske i projektne dokumentacije za deonicu Požega–Boljare, do granice sa Crnom Gorom.
- Ruta 7 – Niš–Priština
Na pravcu Niš–Priština, prva deonica Niš–Pločnik je u fazi izgradnje u polu-autoputnom profilu, dok je deonica Pločnik–Merdare u fazi izrade planske i projektne dokumentacije.
Sveobuhvatnu mrežu puteva na indikativnoj TEN-T mreži čine sledeći putni pravci:
- Ruta 3 – Požega–Kotroman (granica sa Bosnom i Hercegovinom)
Planirana je izgradnja ovog putnog pravca, a trenutno je u toku izrada planske i projektne dokumentacije.
- Ruta 5 – Pojate–Preljina–Požega i Paraćin–Zaječar
Autoput Pojate–Preljina je skoro u celosti završen, dok je deonica Preljina–Požega puštena u saobraćaj.
Za deo Rute 5, na pravcu Paraćin–Zaječar, u toku je izrada planske dokumentacije.
- Ruta 6 – granica sa Crnom Gorom–IB-32–Ribarići–Zubin Potok–Priština
- Ruta 9 – Novi Sad–Ruma–Šabac–Loznica
- a) deonica Novi Sad–Ruma je u fazi izgradnje u profilu brze saobraćajnice;
- b) deonica Ruma–Šabac je izgrađena u profilu autoputa;
- v) deonica Šabac–Loznica je izgrađena u profilu brze saobraćajnice.
Sektor posebnu pažnju poklanja ravnomernom regionalnom razvoju, što potvrđuju izbor i realizacija projekata koji nisu na budućoj TEN-T mreži, ali su prepoznati od strane Vlade Republike Srbije kao izuzetno značajni za ravnomeran regionalni razvoj Srbije. Poseban značaj ima i unapređenje putnih veza sa graničnim prelazima koji nisu na TEN-T mreži, a od izuzetnog su značaja za život u pograničnim oblastima Republike Srbije. Na ovaj način stvara se dobro integrisana putna mreža svih nivoa na celoj teritoriji Republike Srbije.
Izdvajamo neke od njih:
AP Vojvodina dobija novu mrežu savremenih puteva. Autoput Kuzmin–Sremska Rača, sa graničnim prelazom i novim mostom preko reke Save, predstavlja važan putni pravac koji se dalje nastavlja u Republici Srpskoj, dok deonica Rača–Bijeljina predstavlja prvu deonicu autoputa na pravcu ka Banjaluci. Tu je i brza saobraćajnica koja povezuje granični prelaz sa Mađarskom Bački Breg, preko Sombora, Kule i Kikinde, sa graničnim prelazom sa Rumunijom Nakovo, a dalje se nastavlja ka Srpskoj Crnji.
Planira se i završetak projektne dokumentacije za deonicu državnog puta IB reda Neštin–Vizić–Erdevik. Takođe, radi se na projektu rekonstrukcije i izgradnje deonice državnog puta IIA-102 Novi Sad–Temerin, sa obilaznicama Bačkog Jarka i Temerina.
Završava se tehnička dokumentacija za državni put IIA-100 Petrovaradin–Sremski Karlovci, kao i za obilaznice oko naselja Bašaid i Melenci.
Zapadna Srbija unapređuje svoju putnu mrežu izgradnjom brze saobraćajnice Iverak–Lajkovac, koja se nadovezuje na deonicu Južne obilaznice Valjeva. Za Južnu obilaznicu Valjeva trenutno je u toku izrada projektne dokumentacije, dok je u narednoj fazi planirana izrada projektne dokumentacije za Severnu obilaznicu Valjeva.
U Raškoj oblasti dodatno unapređujemo putnu infrastrukturu kroz projektovanje brze saobraćajnice Kraljevo–Ušće–Raška–Novi Pazar. Paralelno se izrađuje i projektna dokumentacija za Severozapadnu obilaznicu Novog Pazara. Takođe, u toku je projektovanje državnog puta IB reda Novi Pazar–Sjenica, kao i deonice Bele vode–Golijski put.
Šumadija i centralni deo Srbije biće dodatno povezani savremenom putnom mrežom, kompletiranjem pravca Batočina–Kragujevac–Mrčajevci i izgradnjom Severne obilaznice Kragujevca, koja je trenutno u fazi projektovanja. Na ovaj način biće povezani autoputevi Koridor X (E-75) i Moravski koridor (E-761).
Podunavlje se intenzivno razvija. Završena je brza saobraćajnica Požarevac – Veliko Gradište – Golubac, sa obilaznicom Požarevca, a u nastavku će se pripremati projektna dokumentacija za nastavak izgradnje deonice Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka – Kladovo – Negotin. U koordinaciji sa resornim ministarstvom, uz aktivno podržavanje multimodalnog povezivanja, završava se tehnička dokumentacija za rekonstrukciju i izgradnju postojeće putne mreže (IIA-168 i IIB-400) u državni put IB reda od Dušanovca do Prahova .Luka Prahovo, kao jedan od kapitalnih projekata na kojima se radi, biće moderna luka na Dunavu i prvi zeleni terminal u Srbiji za prikupljanje opasnih materija sa brodova, što do sada nije postojalo u Srbiji. Izgradnja novog putnog pravca, državnog puta IB reda, doprineće razvoju cele zone, čime će ona postati jedna od ključnih tačaka za razvoj multimodalnog transporta u Srbiji. Istovremeno, ovaj projekat doprineće privrednom razvoju ne samo opštine Negotin već i cele istočne Srbije.
Na jugu Srbije radi se tehnička dokumentacija za izgradnju i rekonstrukciju državnog puta IIA-223, od manastira Poganovo do Zvonca. Takođe, u toku je projektovanje izgradnje Obilaznice Vlasotinca, kao i izrada tehničke dokumentacije za rušenje i izgradnju mosta preko reke Južne Morave na državnom putu IB-39, na pravcu Vlasotince–Leskovac.
Mostovi, kao veoma značajni putni objekti, intenzivno se projektuju i pripremaju za izgradnju. Posebno izdvajamo most preko reke Dunav kod Vinče, koji se planira u okviru sektora C Obilaznice Beograda; most preko reke Dunav kod Bačke Palanke, koji će unaprediti putnu vezu između Bačke i Srema, uz koji se projektuje državni put IB reda Bačka Palanka–Begeč–Novi Sad; most preko reke Velike Morave kod Ćuprije; kao i izgradnju obilaznice državnog puta IIA reda broj 130 oko Orlovata, sa drumskim mostom preko reke Tamiš.
Izgradnja obilaznica oko gradova i opština doprineće uklanjanju uskih grla na državnoj putnoj mreži, smanjenju vremena putovanja i nivoa buke, smanjenju zagađenja vazduha i povećanju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju,a posebno ranjivih kategorija učesnika. Izgradnja obilaznica omogućiće izmeštanje teškog teretnog saobraćaja iz gradskih područja, a posebno će biti značajno preusmeravanje teretnih vozila koja prevoze opasne materije van gradskih zona.
Poseban akcenat u našem radu stavljen je na projekte u oblasti bezbednosti saobraćaja, u skladu sa aktivnostima predviđenim Strategijom bezbednosti saobraćaja Republike Srbije za period 2023–2030. godine, studijskim istraživanjima iz oblasti bezbednosti saobraćaja, kao i svim vrstama projekata bezbednosti saobraćaja, u skladu sa odredbama Zakona o putevima. O rezultatima našeg rada najbolje govore egzaktni podaci o broju poginulih u saobraćajnim nezgodama na državnim putevima. Dok je 2015. godine u saobraćajnim nezgodama na državnim putevima poginulo 394 lica, taj broj je u 2025. godini smanjen na 325.
Trenutno se intenzivno radi na Studiji obnavljanja, dogradnje i unapređenja bazne elektroenergetske infrastrukture, izradi metodologije održavanja, inoviranja i unapređenja koncepta monitoringa, dijagnostike i upravljanja elektroenergetskom infrastrukturom, uz mrežu državnih puteva .
Izrada strateških karata buke na državnim putevima sa akcionim planovima za zaštitu od buke se radi u kontinuitetu , a na konkretnim deonicama državnih puteva se priprema tehnička dokumentacija za mere ublažavanja saobraćajne buke sa državnih puteva. Ova dokumentacije je preduslov za dalju izgradnju odgovarajućih konstrukcija , kojih je iz godine u godinu sve više.
Da smo na dobrom putu u definisanju prioriteta pokazuju i podaci o porastu ukupnog saobraćaja na autoputevima. Dok je 2016. godine kroz sistem naplate putarine prošlo 43.007.812 vozila, taj broj je 2025. godine dostigao 86.709.070 vozila.
Sektor je aktivno uključen u izradu Nacionalne strategije saobraćaja i transporta Republike Srbije za period 2027–2034. godine, koja se finansira sredstvima Svetske banke, kroz instrument za olakšavanje trgovine i saobraćaja na Zapadnom Balkanu.
Strategija obuhvata sve vidove transporta i tri horizontalne teme: dekarbonizaciju transporta, sa fokusom na e-mobilnost; uvođenje novih tehnologija i digitalizaciju; kao i otpornost na klimatske promene.Transportni sistem Srbije nalazi se u prelaznoj fazi – od pretežno infrastrukturno i sektorski organizovanog sistema ka postepenom razvoju integrisanog, interoperabilnog i multimodalno organizovanog sistema, usklađenog sa evropskim transportnim politikama i TEN-T okvirom
Evropski okvir razvoja transporta ne deluje samo kroz propise, standarde i usklađivanje sa TEN-T mrežom, već i kroz finansijske instrumente koji usmeravaju izbor, pripremu i realizaciju prioritetnih investicija.U pretpristupnom periodu, u kojem se Republika Srbija trenutno nalazi, dostupni su instrumenti kao što su IPA III i Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Investicioni okvir za Zapadni Balkan povezuje reforme, investicionu zrelost, klimatske i ekološke uslove, kao i regionalnu povezanost sa dostupnošću grantova, zajmova i tehničke pomoći.
Kontakt telefon: 011/3040 742
Faks: 011/3040 692
E mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
*Materijale za Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj obradila:
Glavni inženjer za strateško planiranje
Ivana M. Kostić dipl.inž.građ.
